Назваћемо то: градација поноса. Нација, град, породица поносе се једним, а тог једног или ту једну увијек изњедри једна школа, усмјери и обликује. И ми смо дио такве градације, а они су наш понос!

Доброта и љубав, као и таленат, увијек нађу пут да се остваре: онај који их посједује наћи ће начин да их дијели. И на тим особинама опстаје овај свијет, то су елементи устројства нашег опстанка.

Школски колективи су свјетови у малом - тако се саставе да се могу пронаћи сви типови личности, свакакви доживљаји живота. А онда се ти типови временом мијењају, преливају у различите улоге.

Сада када је 2022. на измаку, када више не можемо утицати на догађаје - ако смо икада и могли - наша је жеља да тај крај буде лијеп и у духу наде да ће 2023. бити испуњена радошћу.

Наше ученице музичке школе са одсјека за клавир и соло пјевање, узеле су учешће у традиционалној манифестацији Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву „Дани Војина Комадине".

Етимологија ријечи празник каже да је то дан у коме се не ради, који је испражњен, а опет се чини да су управо ти дани пуни и оплемењени неким посебним осјећањима међусобних повезаности.

Наши музичари су наступали у нижој музичкој школи заједно са ученицима те школе.

Животна збивања често задивљују: нека сјећања испливавају када им се не надамо и баш у њима пронађено утјеху и неки подстицај за даље напредовање, неки догађаји радују изнова, али смо на њих навикнути - никад не знамо каква ће осјећања произвести нови дан.