СРЕБРЕНО ПЕРО ЗА АНДРЕУ ГОЛУБОВИЋ
Један језик и његових тридесет слова наша су граница постојања. Онолико колико је језик дубок, толико смо дубоки ми, онолико колико заборављамо језик, толико заборављамо себе, онолико колико је наш - толико смо своји. Језик је платно Боланог Дојчина, језик је доро од мегдана, језик је вила помоћница, слово је било у искони.
Прочитај више...




























































