Један језик и његових тридесет слова наша су граница постојања. Онолико колико је језик дубок, толико смо дубоки ми, онолико колико заборављамо језик, толико заборављамо себе, онолико колико је наш - толико смо своји. Језик је платно Боланог Дојчина, језик је доро од мегдана, језик је вила помоћница, слово је било у искони.

Радујемо се да покажемо један трачак љубави у том међусобном грађењу и поштовању, траг који иставља наша ученица Андреа Голубовић.

На конкурсу којег је расписало Српско просвјетно културно друштво ,,Просвјета" Дервента, Андреа је освојила другу награду за најљепши ћирилични рукопис. Награду је испред друштва уручио професор доктор Душко Певуља који је уједно одржао и предавање на тему ,,Савременост Вука Караџића и његових идеја".