Сваке године објављујемо портрете матураната и увијек постоји бојазан да ћемо се понављати, постоји притисак да се каже нешто оригинално и ново.

Можда је вријеме да се одбаце такве мисли јер је чиста и неоспорива истина да је о добру тешко говорити на различите начине. Као да је добро увијек исто, а, парадоксално, оно је увијек свјеже и задивљујуће. О томе добру говорећи мислимо на своје матуранте и желимо им све оно што смо жељели другима, оно што ћемо жељети генерацијама послије. А свако од њих ће надићи ту привидну истост и постати личност за себе, на коју ћемо бити поносни.